ПОСЛЕ 55 ГОДИНА

 

Сусрет матураната после педесет пет година је више од обичне прославе или поновног окупљања. У ово су могли да се увере сви који су после мајског окупљања, кад је обележена годишњица матуре, одлучили да се сретну још једном. За време окупљања изабран је дванаести дан дванаестог месеца у подне, а повод књига под називом „После 55 година“ настала као плод мукотрпног рада групе некадашњих матураната код којих ентузијазам још није ни почео да слаби.

Идеја о издавању публикације потекла је у мају ове године од Милорада Драмићанина на чији је предлог формиран шесточлани издавачки одбор са задатком да ступи у контакт са што више школских другова и прикупи информације о значајним моментима из њихових живота како би постали саставни део публикације као трајног сећања на припаднике генерације која је оставила дубок траг у историји краљевачке Гимназије. Они који су пристали да учествују у реализацији значајног пројекта знали су да посао неће бити ни мало лак, а на колико проблема и препрека ће наићи могли су да се увере током вишемесечног рада. Начином за ефикасну комуникацију изабране су друштвене мреже као прилика за подсећања на школске другове, размену фотографија и сећања, рађање нових идеја од којих је свака била корисна.

Податак да се генерација матураната школске 1968/69 године сматра успешнијом од многих других темељи се на потврди да јој је пред крај школске године за длаку измакла титула најбоље у Србији. Успех остварен пре више од пола века био је повод трагања за подацима из тог периода, од присећања до трагања по историјским архивима у више градова. И кад се чинило да ће труд бити узалудан отворила су се нека нова врата, а иза њих десетак новинских текстова који сведоче о несвакидашњем успеху.

Свакоме од оних до којих се дошло остављено је довољно простора да основним подацима илуструје дешавања у периоду од неколико деценија, али и сећање на другове који нису живи, а прилика да се сачува тражена је међу члановима њихових породица. Да и на половини осме деценије живота има спремних, и способних, да напишу озбиљне текстове, дизајнирају публикацију и припреме је за издавање потврдили су чланови издавачког одбора. А да посао није био ни мало лак сведочи податак да је од формирања до краја рада на публикацији било одустајања оних које су различити разлози мотивисали на овај корак.

Публикација је штампана у сто примерака што, можда случајно а можда не, указује на исто толико ученика завршног разреда Гимназије „Мирко Луковић“ колико је у мају 1969. полагало матурски испит.

Свакоме од јунака ове несвакидашње публикације намењен је по један примерак, интересовање су показали Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске из Новог Сада и Универзитеска библиотека у Београду а по један примерак намењени су краљевачким установама Историјски архив, Народни музеј и Народна библиотека „Стеван Првовенчани“.

У просторијама библиотеке краљевачке Гимназије у четвртак су се окупили они којима су то прилике дозвољавале, највећи број из Краљева али и других градова и иностранства, а посебну радост приредили су им чланови породица преминулих другова. У врло кратком времену до руку нових власника стигли су скоро сви примерци ове јединствене публикације каквом, према расположивим подацима, није могла да се похвали ниједна генерација средњошколаца. Дуго су некадашњи матуранти, са нескривеним задовољством, окретали листове необичне књиге са око сто педесет страна а прве реакције, кроз поруке онима који нису могли да дођу, биле су видљиве посредством друштвених мрежа. Радни део скупа заменило је дружење у једном од краљевачких ресторана, а о атмосфери која је тамо владала сведоче бројне фотографије размењене у оквиру вајбер групе. Иако је по окончању значајног дела посла најављено њено гашење међу присутнима тиња нада да до тога неће доћи.

Велико интересовање за публикацију прилика је за идеју о допуњеном издању до неког од следећих сусрета, са жељом да се међу главним ликовима нађе још по неко од оних који су овом приликом пропустили шансу да се укључе у реализацију пројекта. Да код људи у озбиљним годинама још има ентузијазма сведочи податак о јасно израженој жељи да подрже идеју и уложе додатне напоре како би допринели да буде знатно богатија, како садржајно тако и визуелно.