Светлана Богојевић (Боровњак)
Светлана Љ. Боровњак (Богојевић) рођена је
9. августа 1950. године у Чачку.
Завршила је Основну школу ,,Вук Караџић“ и Гимназију у Краљеву.
Након завршене Гимназије уписује Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду, где 1976. године након дипломирања стиче звање дипломираног инжењера технологије.
У периоду од 1976. до 1982. године ради у Фабрици полупроводника у Eлектронској индустрији Ниш. Од 1982. године до пензије ради као водећи инжењер у развојном сектору хемијске индустрије ПКС ЛАТЕКС у Чачку.
У браку је била са Драгославом Богојевићем (рођеним 1948. године у Ђакову, Студеница) од 1979. године. Супруг је као економиста радио у трговинским предузећима „Црвена застава“ у Врњачкој Бањи и „Партизан“ у Чачку. Након тога, до пензије ради у представништву „Воде Врњци“ у Чачку. Преминуо је 2020. године.
Светлана живи у Чачку, има два сина и двоје унучића.
Старији син Слободан (рођен 1981. године у Краљеву) дипломирао је на Технолошкометалуршком факултету Универзитета у Београду. Живи и ради у Чачку у лабораторији Народног музеја Чачак као конзерватор - рестауратор.
Млађи син Андрија (рођен 1987. године у Чачку) дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Живи и ради у Београду у компанији Ericsson као дипломирани инжењер телекомуникација. Ожењен је и има сина Вука и ћерку Ђину.
Светлана слободно време најчешће проводи уз породицу и пријатеље. Активно пешачи и чита, а такође и редовно посећује догађаје из области културе.
Завршила је Основну школу ,,Вук Караџић“ и Гимназију у Краљеву.
Након завршене Гимназије уписује Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду, где 1976. године након дипломирања стиче звање дипломираног инжењера технологије.
У периоду од 1976. до 1982. године ради у Фабрици полупроводника у Eлектронској индустрији Ниш. Од 1982. године до пензије ради као водећи инжењер у развојном сектору хемијске индустрије ПКС ЛАТЕКС у Чачку.
У браку је била са Драгославом Богојевићем (рођеним 1948. године у Ђакову, Студеница) од 1979. године. Супруг је као економиста радио у трговинским предузећима „Црвена застава“ у Врњачкој Бањи и „Партизан“ у Чачку. Након тога, до пензије ради у представништву „Воде Врњци“ у Чачку. Преминуо је 2020. године.
Светлана живи у Чачку, има два сина и двоје унучића.
Старији син Слободан (рођен 1981. године у Краљеву) дипломирао је на Технолошкометалуршком факултету Универзитета у Београду. Живи и ради у Чачку у лабораторији Народног музеја Чачак као конзерватор - рестауратор.
Млађи син Андрија (рођен 1987. године у Чачку) дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Живи и ради у Београду у компанији Ericsson као дипломирани инжењер телекомуникација. Ожењен је и има сина Вука и ћерку Ђину.
Светлана слободно време најчешће проводи уз породицу и пријатеље. Активно пешачи и чита, а такође и редовно посећује догађаје из области културе.
Нема коментара:
Постави коментар