Мирјана Мурић

 Мирјана Мурић (Сретеновић)

Рођена 2.10. половином 20. века у Буковици, недалеко од Краљева. Имала је срећно детињство и безбрижно одрастање, поред брата Миланка, маме Росе, тате Јована, нане и деде. Основну школу похађала је у родној Буковици, а малу матуру у суседном селу Самаилима.
Била је једна од најбољих ученица, а уз то ђак пешак.
По завршеној Гимназији, уписује Филолошки факултет у Скопљу, групу Југословенска књижевност и српскохрватски језик и под ц), македонски језик. Дипломирала је међу прва три дипломца 1973. године. Од страних језика говори руски, македонски и есперанто. Завршила је курсеве енглеског и немачког језика, а француски је учила у петом разреду. По завршетку студија желела је да се врати у Краљево, те је одбила посао преводиоца за македонски језик у Савезној управи царина.
Запослила се у НИРО “Ибарске новости” и Радио Краљево. Писала је за новине, уређивала и водила уживо радио-емисије. Сваког уторка се укључивала у Други програм Радио Београда са новим информацијама из Краљева. У редакцији је савладала технику куцања на дактилографској машини.
Међутим, после две године рада, љубав је одводи у (Титово) Ужице и срећу проналази крај старијег колеге Слободана, који је био њен колега и по перу, запослен у ужичком листу “Вести”. Ново ухлебљење проналази у тада веома јаком штампарско-издавачком предузећу "Димитрије Туцовић". Обављала је послове лектуре, коректуре и, по потреби, техничко уређење. Била је десет година уредник фабричког листа "Графичар". Обављала је у штампарији и друштвене функције, али је каријера није занимала.
Желела је да се посвети породици и одгајању својих кћери.
После двадесетак година рада у штампарији пожелела је да пређе у просвету. Жеља јој се испунила, запослила се као професор српског језика и књижевности у Техничкој школи “Радоје Љубичић” у Ужицу. Шест дивних година биле су за незаборав.
Пензионерски дани, мада се тако још не осећа, дошли су као олакшање, да би се посветила свему што није успела у току радног века.
Музику је волела од малих ногу, певала је на школским приредбама, као и у хору Гимназије. Опробала се као студент за први глас Западног Поморавља (освојила је друго место), али није одабрала музику за главно занимање већ за хоби. Сада пева у градском хору “Златиборска вила” у Ужицу, пуних петнаест година. Хор негује богат репертоар, од духовне хорске музике до световне, али има и неких модернијих аранжмана. Са хором наступа на свим важним догађајима у граду и шире. Хор је добитник запажених награда и признања у Херцег Новом, а сада се припрема за Охрид. Хор има традицију 115 година.
Пропутовала је скоро целу Европу и део Азије.
Здравље је за сада добро служи, па верује да ће и даље остваривати своје снове, бар када су путовања и упознавање нових култура у питању. Придржава се старе тибетанске пословице: ”Једи пола, ходај дупло, смеј се тродупло, воли неограничено”.
Задовољна је и испуњена особа. Има две факултетски образоване, породничне кћери, једну унуку и три унука. Живи у породичној кући у Ужицу.