Јелица Гвозденовић

 Јелица Гвозденовић

Рођена је 6.2.1950.године у Милочају. Првих пет разреда осмогодишње школе похађала је у Милочају, а остала три у Краљеву, у ОШ "IV краљевачки батаљон".

Гимназију је уписала са даном закашњења (отац је, грешком, видео погрешан датум), па јој је упис одобрио чувени Фирга. Њега је упознала тог лета на обали Западне Мораве. Била је тамо са братом (који је већ завршио Гимназију) и рекао јој: "Ено ти га будући директор". Њој је тада срце било у петама, с обзиром шта је све чула о њему. Није била лош математичар (иако чувени кампањац), али је све домаће задатке из математике преписивала од своје другарице из клупе, Светлане, тада Нешовановић.

У трећој години српски језик јој је ишао добро, да би у четвртој години професор Весовић открио да не чита књиге. Дочекао ју је на "Лелејској гори" Михаила Лалића. Дао јој је јединицу и сваки пут када би је прозвао, питања су била из тог романа. У њој се створио такав отпор да ништа није знала. Била је уверена да ће је оборити на поправни, па је занемарила и матурско вече. Једва је склепала матурски рад из биологије, јер је професор српског језика, по његовом обичају, изделио свима двојке и тројке.

Физичко васпитање је волела само кад се игра лоптом: рукомет, одбојка, кошарка, фудбал. Што се тиче справа, ни козлић, ни разбој, ни конопац нису долазили у обзир. На Гимназијади је учествовала као рукометашица.

Уписала је Фармацеутски факултет. После завршене друге године га је напустила, јер је са хемијом била у сталној свађи.

Запослила се у Удружењу новинара Србије на пословима рачуноводства, где је остала до пензије, 31.03.2009.године.

Није се удавала, нема потомака, тако да се вратила у родни Милочај. Живи на породичном имању са својим братанцем. Дружи се са комшијама, својим штапом, лабрадором Мазом и са пернатом живином.

 Што би рекао њен брат од стрица: ,,Ти си се Јелице провукла кроз живот". И у праву је.