Снежана Петровић

 Снежана Петровић 

Рођена је 22.10.1950. године у Краљеву. Завршила је осмогодишњу школу и Гимназију у Краљеву. У кругу породице и дивних другарица и другова, проводила је најлепше дане младости. Са већином другарица и другова је и данас у контакту.

По завршетку гимназије, 1969. године, уписује у Аранђеловцу Вишу
технолошку школу за метале и грађевинске материјале, да би је што пре завршила и запослила се. Отац јој је умро кад је била у седмом разреду, па је мајка морала, са малом пензијом, да изведе на прави пут три ћерке.

По завршетку ВТШ, 1973. године удаје се за Негослава Војиновића. У браку је родила ћерку Татјану (1973. године) и сина Милоша (1975. године).

Када су јој деца одрасла, запошљава се 1977. године у Холдинг корпорацији Шамот, Аранђеловац, у ДД ,Шамот-Даросава у Даросави. У фабрици остаје до пензије. Обављала је послове: контролор технолошког процеса, пословођа и управник погона СИО2, (по отварању) за производњу изливника за железаре. У погону остаје 17 година. Због рада под маскама прелази на друга радна места (до одласка у пензију): шеф припреме, шеф лабораторије и међуфазне контроле.

Као најбоље одељење у фабрици, освајали су пехаре. Од 2003.године повремено волонтира у УГ „Деца у срцу“. Од 2005. године ангажована је у Дечјем културном центру. Године 2006. организује и води студио примењене уметности - АРТ радионице за рехабилитацију, у сарадњи, са председницом Удружења, Љиљаном Симићевић. Од 2009. до 2010. године припрема и води керамичку радионицу за психомоторичку рехабилитацију, у удружењу грађана "Деца у срцу", где остаје до 2014.године. Радионице су биле организоване викендом.

Као члан Удружења ликовних уметника Аранђеловац, излаже своје радове на колективним изложбама у Аранђеловцу осам пута и једном у Београду.

Похађала је и успешно завршавала разне семинаре.