Светлана Ђукић (Нешовановић)
После матуре сели се са родитељима у Београд. Краљево јој је најлепши град, у коме је провела дивне и безбрижне дане свог детињства и
младости. Краљево напушта са безброј лепих успомена. Једна од најдражих јој је
учешће на Гимназијади. Била је једна од трочлане екипе
математичара. На такмичењу у Лозници, освојили су завидан успех.
У Београду је студирала математику на ПМФ-у, где је апсолвирала. Факултет није завршила (остало је два-три испита) пошто се удала. Морала је да се запосли, јер је била под48
Матуранти Гимназије „Мирко Луковић“ Краљево
станар, а требало је и деци обезбедити нормалан живот.
Често каже да има две дипломе - ћерку Јелену и сина Николу.
Срећом, запослила се у банци, најпре Љубљанској (касније Славија банка), а затим у Београдској банци, где је радила до пензије.
Рад на рачунарима, рад са бројкама и солидна плата били су јој довољна сатисфакција
за незавршени факултет. Од Банке је добила стамбени кредит, па је купила стан на Бежанијској коси.
По одласку у пензију, започиње нови живот. Са децом отвара радионицу за израду торти
и колача „Слатка кућа Ђукић“. Деца су радила производњу, а она декорацију торти. То је
један сладак и креативан занат. Направила је преко хиљаду ружа од шлага и много тога још.
Рад у радионици заменила је уживањем са унуцима, путовањима и дружењима.


Нема коментара:
Постави коментар