Наталија Каличанин

 Наталија Каличанин (Балшић)

Рођена je 22.5.1950. године у селу Мокри Луг, Бијело Поље, Црна Гора у чувеној свештеничкој породици Балшића. Како у раном детињству Наталијин отац са службом прелази у Краљево, од тада до данас то је град у којем она живи. Завршава основну школу „IV краљевачки батаљон“ а потом уписује краљевачку Гимназију, на коју je и данас поносна, као и на своју генерацију. Медицински факултет Универзитета у Београду уписује 1970. године и након студија стиче диплому лекара опште медицине. Све време студија Наталија станује у Београду са братом Велимиром који студира Правни факултет, а после положеног правосудног испита постаје адвокат. Будући да су обоје дипломирали септембра 1975. године, срећи и поносу Наталијиних родитеља није било краја, а она сама је то касније разумела када су њене ћерке дипломирале. На задовољство Наталијиних родитеља, њеног брата и ње саме, 1962. године рађа се сестра Лидија, која данас ради као лекар у Краљеву. Доста је млађа од Наталије, али јој је сада велика подршка и снага.

На Свету Петку, 27.10.1974. године Наталија ступа у брак са доктором Момчилом Каличанином, касније познатим урологом у Краљеву. У том предивном браку добијају двоје 61 После 55 година деце, 1976. ћерку Катарину и 1977. ћерку Јелену. Обе живе и раде у Београду, старија је дипломирала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а млађа италијански језик и књижевност на истом факултету. Оне су им подариле троје унучади, унуку Иву која је студент Архитектонског факултета на Универзитету у Београду, и унуке Ђорђа и Јована који завршавају основну школу.

Специјализацију из оториноларингологије Наталија започиње 1981. године. Уз несебичну помоћ супруга и родитеља завршава је 1984. године са одличним успехом. Тада почиње да ради као оториноларинголог у Краљеву и њена професионална каријера тече уз доста изазова, искушења, одрицања и много хитних случајева. У намери да своје знање прошири, а уз подршку оториноларинголошке службе у којој ради, одлази на додатно усавршавање из аудиологије на ВМА у Београду, код проф. др К. Харалампијева и тада доцента др Бориса Китаноског. Стиче нова знања и проширује делатност ОРЛ одељења у Краљеву, користећи додатну опрему, коју тада немају ни Чачак, ни Рашка ни Врњачка Бања. Редовно посећује стручне састанке, секције и конгресе у земљи и иностранству.

Читавог живота Наталија се труди да буде добра ћерка, мајка, супруга, лекар, колегиница, комшиница и домаћица. У пензију одлази 2010. године. И после много година службе, жеља за хуманитарним радом и потреба да својим знањем некоме помогну, подстичу и Наталију и њеног супруга да активно и ангажовано раде као консултанти у својим областима. Наталија и сада воли свој позив и увек покушава да саслуша и да савет од користи. Нажалост, након смрти супруга 2023. године, Наталијин живот добија нови тон и боју, испуњен сећањима и старим успоменама, али деца и унучићи успевају да јој пруже нова задовољства и тренутке радости.