Радослав Вучковић

 Радослав Вучковић 

 Радослав Вучковић рођен је 27.3.1949. године у Нишевцу (источна Србија). Српски је песник, приповедач и преводилац. Основну школу учио је у Нишевцу и Сврљигу, гимназију у Нишу и Краљеву, а дипломирао на (онда) Филозофском факултету ‒ Група југословенска књижевност и српски језик у Скопљу. Био је професор у Средњошколском центру „Братство-јединство“ у Тутину (1978‒1981), наставник националне групе предмета у више школа у Хамбургу, где је усавршавао немачки језик (1981‒1985), а од 1985. до пензионисања радио је у Стручној школи „Душан Тривунац Драгош“ у Сврљигу, а неко време и у Електротехничкој школи „Мија Станимировић“ у Нишу.

Један је од оснивача и дугогодишњи уредник часописа за књижевност, уметност и културну баштину „Бдење“ у Сврљигу, у коме је од 2014. до 2020. године био главни и одговорни уредник, а данас у истом часопису ради лектуру и коректуру. Уредник је едиције „Бдење“ и стални члан жирија за доделу књижевне награде „Гордана Тодоровић“. Превођен је на енглески, немачки, руски, мађарски, бугарски, македонски језик... Био је члан Удружења књижевника Србије. Живи у Сврљигу. До сада је објавио једанаест песничких књига и са македонског превео једну драму, две песничке књиге, а сачинио је и Антологију македонске књижевности.

Објављивао је у скоро свим валидним часописима на простору бивше Југославије и Србије. Заступљен је у многим антологијама српске поезије. Добитник је тридесетак престижних књижевних награда, од којих су најзначајније: „Дисова награда“ за младе песнике (штампање књиге) у Чачку (Чачак 1988), прва награда за необјављени рукопис на „Шумадијским метафорама“ (штампање књиге) (Младеновац 2008), награда „Војислав Илић Млађи“ (за најбољи сонет) (2010).

Најновија награда коју је добио је за најбољу песму о завичају за 2022. годину (Културназаједница Републике Српске у Србији).