Милорад Драмићанин

Милорад Драмићанин

Милорад Драмићанин рођен је 19.9.1950. године у Вучаку, Ивањица. Поносан је на оца Момчила, радника, и мајку Добринку, домаћицу. Подарили су му браћу Тома и Стојана и сестру Радованку. Живео је у Ушћу, Богутовцу и Чибуковцу код Краљева, а од 1975. живи у Београду.

Основну школу завршио је у Богутовцу, гимназију у Краљеву, што са радошћу увек истиче.

Учесник је Гимназијаде, као део екипе „историчара“, заједно са Ранком Радомировић и Корићанац Душаном. На Економском факултету у Београду дипломирао је 24.12.1973. године. Говори енглески и француски језик. Војни рок одслужио је у Оточцу и Карловцу. Ожењен је од 1975. године Сузаном (рођеном Драговић), колегиницом са факултета. Имају сина Ненада (ожењен Јеленом, девојачко Двојаковић) и кћерку Иву, удату за Зорана Вуксановића. Сви имају високо образовање и запослени су. Од снахе и сина имају унука Уроша, носиоца Вукове дипломе и кошаркашког репрезентативца Србије у млађим категоријама и унуку Машу, добитницу више медаља на домаћим и међународним такмичењима из модерног плеса и планинарку. Од кћерке и зета имају унука Марка, ђака првака.

Радио је од 17.3.1975. године у Југопетролу, НИС Петролу и НИС Гаспромњефту, као млађи и самостални референт, шеф одсека, директор разних сектора и дирекција, помоћник генералног директора Југопетрола, комерцијални директор (у два мандата), експерт за развој, инвестиције, организацију и друго. Бавио се свим пословима из делатности Југопетрола осим техничких, правних и уско финансијских. Поносан је што је био део колектива који је реализовао задатак да ни у време најтежих санкција и ембарга на увоз нафте и деривата, ниједна болница, школа, вртић, пекара, млекара, топлана, ватрогасци, чувари реда и мира и друге виталне службе не остану без деривата нафте. Сарађивао је са Економским факултетом, ФОН-ом и другим факултетима и институтима на унапређењу оганизације и иновирању знања запослених, био члан и/или руководилац тимова за израду разних правилника, увођење ISO стандарда итд. Достојанствено се борио са изазовима које су доносиле промене у друштву и окружењу, не одступајући од својих животних принципа и оног чему су га научили родитељи, учитељица, наставници, професори, колеге и пријатељи.

Добитник је више награда и признања, као ученик Гимназије, студент, војник, радник, спортски радник, а најзначајнија су: значка Примеран војник, значка Најбољи радник Југопетрола, Медаља заслуга за народ, Златна Грамата СПЦ. Био је председник ИО ЈСД Партизан 34 Матуранти Гимназије „Мирко Луковић“ Краљево и Стонотениског савеза Београда, оснивач и председник Стонотениског клуба Југопетрол. Бавио се фудбалом, каратеом, играо стони тенис (вишеструки вицешампион Југопетрола).

У пензији је од 17.3.2015. године. Као пензионер је активан (члан Удружења и председник Скупштине Удружења пензионера Југопетрола), дружи се са пријатељима и породицом, окупља их, иде у посете, путује, помаже у одгајању унучади. Аматерски се бави повртарством, виноградарством, воћарством...