Мирјана Обрадовић

 Мирјана Обрадовић (Пјевац) 

Рођена је у Краљеву 17. јуна 1950. Mајка Милена и отац Душан после рата дошли су у Краљево у коме је отац био распоређен у краљевачки гарнизон као официр. Завршила је осмогодишњу школу са одличним успехом и сањала још од првих школских дана да путује по свету и упознаје друге земље и другачије људе. По завршеној Гимназији и положеном матурском испиту из енглеског језика, који је посвећено учила да би једног дана послужио за остварење сна о путовањима, уписала се на Факултет политичких наука у Београду. Њено посебно интересовање била је међународна политика и на том смеру дипломирала је 1974. године.

По завршетку студија, као дипломирани политиколог, запослила се у Већу Савеза синдиката СФР Југославије, у Сектору за међународну синдикалну сарадњу, где је пратила регионе Африке и Азије. Посао је био остварење њеног сна да путује и упознаје нове људе, а као политикологу, њено посебно интересовање био је настанак и развој синдикалног покрета у земљама новоослобођеним од колонијалне власти. Удала се и родила ћерку. Унука нема.

Посао је подразумевао поред напорног рада и путовања, па је њена давнашња жеља да путује светом остварена и на листи земаља нашле су се, поред Европе, и скоро сви континенти ове наше лепе планете.

Неосетно, примакла се и пензија, али одласком у пензију није се завршио њен активни живот. Наставио се кроз сарадњу са гранским синдикатом финансија Србије, која траје и данас. Са радошћу и помало сете сећа се гимназијских дана и дивног дружења, а живот се већ постарао да се забораве не тако лепи дани и да остану само успомене које вреди неговати и подсећати их се уз старе фотографије и повремене сусрете са генерацијом.

Образовање стечено кроз гимназијско школовање показало се као изванредан капитал, вишеструко користан у данима и годинама које су уследиле. Била је, и сада је, пасионирани читалац који је научио да чита врло рано и крао од сна часове уживања у читању. Нажалост, таленат и склоност ка писању никада није могла да оствари, али остала су многобројна писма пријатељима који су их волели и која су их увесељавала или растуживала, зависно од догађаја у њеном животу о којима је писала.

Нада се да је се још понеко сећа у Кенији, Кини, Русији, Данској, Замбији, и да су многи дивни пријатељи у свету још живи и здрави. Када се осврне на протекле године, нема за чим да жали, јер реткима се пружа прилика да остваре снове које су сањали још у детињству. Дивне слике игре делфина у заласку сунца на Северном мору, страственог плеса живописних афричких племена, фасцинантног погледа са кинеског зида на зелена усталасана брда необичног пејзажа, тајаствене измаглице густих норвешких шума и многих других, остају похрањене у трезору њених сећања, да их памти заувек, као најдрагоценије богатство до краја њених дана.