Радован Лопичић

Радован (Рашко) Лопичић 

Радован (Рашко) Лопичић рођен је 2. јула 1950. године у Нишу, од оца Васа и мајке Милосаве. Од 1954. године живео је у Рибници и Краљеву. Основну школу и Гимназију „Мирко Луковић“ завршио је у Краљеву. Посебно се
ангажовао у организацији, али и као врло активни учесник такмичења гимназија Србије Гимназијада '69. где је Гимназија „Мирко Луковић“ заузела прво место у знању, а укупно друго место, са два бода мање од Земунске гимназије, која је била боља у спортским дисциплинама.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду. После дипломирања вратио се у Краљево, где је започео радну каријеру. Од 1974. године па до 1983. године радио је као заменик Општинског јавног тужиоца, а од 1983. године до 1992. године као заменик Окружног јавног тужиоца у Краљеву, као један од најмлађих у Србији. Од 1992. године до 1998. године радио је као адвокат у Краљеву.

За време похађања Гимназије, али и за време боравка у Краљеву, био је врло активан у спортском и културном животу. Активно се бавио одбојком у клубу „Рибница“ и фудбалом у клубу „Слога“, а учествовао је у више позоришних представа и музичких догађаја. Много је волео да пева и свира, аматерски, и не баш најуспешније.

Године 1998. прелази у Београд, где ради у „Телеком Србија“ АД, на радном месту саветника генералног директора. Од 2005. године па до данас, и после пензионисања, ради као адвокат у Београду.

Поред наклоности ка спорту и културним манифестацијама био је, а и сада је, колико је то могуће, склон боемском начину живота. Кроз то је створио широк круг пријатеља, са којима одржава сталне контакте. Од 1998. године живи у Београду са супругом Маријом. Рашко има два сина, Марка и Луку. Обојица су дипломирани правници. Марко је један од директора у Телеком Србија АД, а Лука адвокат са седиштем у Београду. Од сина Марка, Рашко има унуке Тијану и Вука, а од сина Луке унуку Ђину.

Унуцима посвећује пуну пажњу и они га, у значајној мери, инспиришу за даљи живот и рад.