Злата Аћански

 Злата Аћански (Лишанин)

Рођена у Краљеву 1950. године. Одрасла је у селу Обрва, где је провела детињство у великој породици, са дедом, бабом, татом, мамом, сестром и братом. Основну школу завршила је у Доњим и Горњим Лађевцима, са братом и сестром. По српском обичају, брат је остао на великом имању, а сестра и она наставиле су школовање похађањем гимназије „Мирко Луковић“ у Краљеву.

Гимназијски дани су јој остали у јако лепом сећању на другове, другарице и предивне професоре. Једина ваннаставна активност јoj је био рукомет. У клупи је седела са дивном другарицом Гоцом Штајер Вуковић, а у школу је свакодневно долазила пешице из Чибуковца до Гимназије, заједно са Ранком Радомировић. Неког великог дружења са осталим школским другарицама и друговима није било, јер је становала ван града, а преко викенда се увек ишло кући, у село.

После Гимназије уписала је 1969. године Стоматолошки факултет у Београду и дипломирала 1975. године. На студијама је упознала супруга, такође студента.
После дипломирања, пошто је тих година било тешко доћи до посла, отишли су у Нови Пазар и радили у Медицинском центру до 1978. год. Пресељење у Војводину (муж је био Војвођанин), у Руски Крстур, значило је за њу нови изазов и прилагођавање на средину и обичаје. Руски Крстур је место са 6.000 становника, где живи превасходно русинска популација. У то време у селу се слабо говорило српски, па је морала да научи русински језик, будући да је радила са децом.
Рођење ћерке Јелене 1979. године донело је неизмерну радост у породици. Јелена је у Руском Крстуру завршила основну школу. Завршила је студије енглеског језика и књижевности и радила у НИС-у. Вођена жељом за самосталношћу, прихватила је животне изазове и отворила приватну агенцију за превођење.
У Руском Крстуру супруг и она радили су до краја радног стажа. Године 2009. отишла је у пензију. Пензионерске дане проводе мирно, опуштено, у лепој природној околни, која краси Руски Крстур, велико, типично војвођанско место.