Градимир Чекрлић

 Градимир Чекрлић 

Давно, почетком друге половине 20. века, 29. јануара 1950. године, у малом селу на Косову и Метохији, рођенo je треће дете у породици Чекрлић (отац Владимир и мајка Наталија), које доби име Градимир. По

рођењу Градимира рођена су још два брата, тако да је укупно у породици било петоро деце (ћерка и четири сина). Основну школу је започео у селу на Косову и Метохији, све до исељења 1958. године и доласка у Краљево (у село Змајевац) где је наставио школовање. Селидбом у град Краљево (у насеље Сијаће поље), наставља школовање у ОШ “Димитрије Туцовић” коју завршава 1965. године. По завршетку основне школе похађа Гимназију “Мирко Луковић”, те матурира 1969. године. Исте године уписује Вишу електротехничку школу у Чачку. Дипломирао је јуна 1972. године. 

Пошто је имао стипендију од Фабрике вагона Краљево, јула те године запошљава се у Бироу за инвестиције, на вођењу нових инвестиција у ФВК, као и пројектовању електроинсталација и опреме. У међувремену, одслужује војни рок у трајању од једне године, а по доласку из ЈНА наставља у ФВК, на истом радном месту. У Краљеву остаје све до краја 1975. године, а потом се сели у место Кршко у Словенији. Прво се запошљава у Ремонтном заводу Брегана, а после неколико месеци у предузећу Ковинарска, Кршко (производња асфалтних база, опреме за хемијску и прехрамбену индустрију, ТВ торњева и друге металне конструкције). Ту, у почетку, ради у продајном одељењу, као самостални референт, а након положеног стручног државног испита (Инжењерска зборница Словеније), у пројектном одељењу - Бироу за аутоматизацију. То му омогућава да води електро-пројекте као одговорни пројектант (асфалтне базе, технолошке линије у хемијској и прехрамбеној индустрији) и да води електрорадове на градилиштима (ФИМ Кањижа, ИНА Нафта Плин Загреб...), врши надзор над израдом електро-опреме и друге послове везане за електро струку укључујући и вођење Бироа за пројектовање електро-опреме. Године 1996. прелази у предузеће Ковинарска-Ипо Кршко, на функцију директора предузећа, које је касније здружено у Асфалтна Техника - Ковинарска Кршко.

У новом предузећу, поред функције директора, ради на освајању компјутеризованог система управљања и надзора технолошких процеса на асфалтним базама и другим производним линијама. Ту ради све до 61. године живота и одласка у пензију 2011. године.

У Словенији је засновао породицу, ту су му рођена два сина и ћерка. Најстарији син има два сина и живи са породицом, у близини Љубљане, ћерка живи у Енглеској (град Newbury), има два сина и ћерку. Трећи син живи у Кршком, неожењен.

Живи у Кршком као пензионер, повремено ради за бившу фирму као стручни сарадник у области продаје и пројектовања. Бави се компјутерском опремом, добро познаје компјутерски "hardware” и “software”, а био је међу првима у граду са купљеним компјутером (од “Spectruma, XT 12”, AT16 па све до “PC i7”).

Најстарији син Бојан је кренуо његовим стопама, те је као основац био други на такмичењу у Словенији (завршио је Економски факултет, смер информатике), па је као врсни стручњак био на високим положајима у предузећима у Словенији, која се баве компјутерском опремом.

За успешно завршене пројекте и послове био је често награђиван у виду признања, похвала и новчано. Поред рада, воли да путује, обилази места Словеније, породицу у Краљеву, сина у Љубљани и ћерку у Енглеској, укључујући посете Windsor-у, Stonehenge-у, Oksfordу, Canterbury Chatedral-и и музеје у Лондону.

Слободно време проводи у дружењу са пријатељима и честим одласцима у риболов.